Ako vas zbunjuje svet informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), niste jedini – oblast se menja toliko brzo da se i iskusni stručnjaci ponekad teško snalaze u novim pojmovima, alatima i skraćenicama. Ovaj kratki okvir treba da vam pomogne da shvatite šta sve obuhvata IKT danas, koje promene su u toku i gde biste u svemu tome mogli da pronađete svoje zanimanje.
Šta je IKT danas
IKT je širok pojam koji obuhvata sve što je povezano sa računarima, softverom, podacima, mrežama i komunikacijama. Sve što sadrži softverski upravljanu elektroniku, ili pomaže ljudima i uređajima da razmenjuju informacije, deo je IKT-a – od pametnog telefona i računarskog oblaka do sistema u bolnici, banci ili fabrici.
U odnosu na pre desetak godina, u središtu IKT-a danas su podaci, veštačka inteligencija i bezbednost. Softver se sve češće koristi kao usluga „iz oblaka“, uređaji su međusobno povezani, a zaštita podataka postala je podjednako važna kao i sama tehnologija.
IKT industrija – i sve ostale delatnosti
IKT industriju čine kompanije koje razvijaju i održavaju tehnologiju:
- razvoj softvera, aplikacija i digitalnih platformi – za domaće i strane klijente;
- računarstvo u oblaku, data centri i upravljanje IT infrastrukturom;
- telekomunikacije i mreže, uključujući mobilne mreže nove generacije;
- proizvodnja i održavanje hardvera, elektronike i ugrađenih sistema;
- IT konsalting, integracija sistema, bezbednost i podrška korisnicima.
Ipak, IKT nije samo jedna grana privrede – danas bez nje ne radi nijedna. Banke, bolnice, škole, fabrike, poljoprivredna gazdinstva, mediji i državna uprava zavise od informacionih sistema, a mnogi IKT stručnjaci rade upravo van IKT industrije. Zato informatičko znanje otvara vrata u gotovo svakoj oblasti.
Koliko je IKT sektor važan za Srbiju pokazuju i podaci o izvozu, zaposlenosti i platama na stranici IKT u Srbiji.
Ključni trendovi
Veštačka inteligencija
Generativna VI i „VI agenti“ postaju svakodnevni alati – pišu i proveravaju kod, sažimaju dokumenta, pomažu u analizi. Time raste potreba za ljudima koji umeju da ih kritički koriste, proveravaju rezultate i brinu o etici i propisima. Srbija od 2025. ima novu Strategiju razvoja veštačke inteligencije do 2030. godine.
Sajber bezbednost
Što je više sistema povezano, to je više i napada. Zaštita podataka, privatnosti i kritične infrastrukture postaje obaveza svake organizacije, a stručnjaka za bezbednost nedostaje širom sveta.
Oblak i podaci
Organizacije donose odluke na osnovu podataka. Raste značaj analitike, nauke o podacima i infrastrukture u oblaku koja omogućava da se usluge brzo razvijaju i šire.
Pametni uređaji
Senzori, vozila, kućni uređaji i industrijske mašine povezani su u „internet stvari“. Brže mobilne mreže i obrada podataka „na ivici mreže“ omogućavaju pametne gradove i automatizovane fabrike.
Digitalna uprava
Sve više usluga države dostupno je elektronski – od zakazivanja termina do digitalnih asistenata na portalu eUprava. Za to su potrebni pouzdani sistemi, bezbednost i stručnjaci koji razumeju i tehnologiju i potrebe građana.
Održivi IT
Data centri i veštačka inteligencija troše mnogo energije. Energetski efikasan softver i hardver, reciklaža opreme i „zeleni“ data centri postaju važna tema i nova oblast rada.
Na horizontu su i kvantno računarstvo, koje bi u budućnosti moglo da promeni kriptografiju i složene proračune, kao i sve tešnje povezivanje IKT-a sa biotehnologijom, energetikom i naukom o materijalima.
Nivoi IKT stručnosti i uloge
IKT zanimanja možemo zamisliti kao piramidu. Linije između nivoa nisu oštre – isti čovek tokom karijere često pređe iz jedne uloge u drugu.
IKT stvaraoci
Istraživači, naučnici i arhitekte sistema koji razvijaju nove tehnologije, algoritme i modele veštačke inteligencije. Najčešće imaju master ili doktorske studije i rade na fakultetima, u institutima i razvojnim timovima kompanija.
IKT popularizatori
Menadžeri proizvoda, stručnjaci za digitalnu transformaciju, prodaju, marketing i edukaciju – pomažu da se nove tehnologije razumeju, usvoje i finansiraju. Kombinuju tehničko znanje sa poslovnim i komunikacionim veštinama.
IKT implementatori
Softverski inženjeri, inženjeri za oblak i DevOps, analitičari i naučnici podataka, stručnjaci za bezbednost i administratori sistema. Oni pretvaraju postojeće tehnologije u rešenja koja rade u svakoj organizaciji.
IKT podrška
Stručnjaci koji pomažu korisnicima – helpdesk, tehnička podrška, obuka zaposlenih. Dobar ulazni put u IKT, koji često vodi ka složenijim ulogama.
IKT korisnici
Danas smo svi IKT korisnici. Digitalna pismenost – uključujući bezbedno ponašanje na internetu i odgovorno korišćenje veštačke inteligencije – potrebna je u svakom zanimanju.
Nova i tražena zanimanja
- inženjer za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje – razvoj i primena VI modela;
- analitičar i naučnik podataka – pretvaranje podataka u odluke;
- inženjer za oblak i DevOps – pouzdana i automatizovana infrastruktura;
- stručnjak za sajber bezbednost – zaštita sistema, mreža i podataka;
- UX/UI dizajner – aplikacije i servisi prilagođeni ljudima;
- inženjer za ugrađene sisteme i internet stvari – pametni uređaji i industrija;
- stručnjak za upravljanje i etiku VI – usklađenost sa propisima i odgovorna primena.
Kako se pripremiti
Tehnologije se menjaju, ali neke stvari ostaju iste. Za uspešnu karijeru u IKT-u važni su:
- čvrste osnove – matematika, logičko razmišljanje i programiranje;
- razumevanje veštačke inteligencije: šta ume, gde greši i kako se bezbedno koristi;
- kritičko razmišljanje i rešavanje problema;
- engleski jezik i veštine komunikacije i timskog rada;
- praktičan rad – projekti, takmičenja, prakse i sopstveni portfolio;
- spremnost da učite čitavog života.
Fakulteti pripremaju za sve nivoe piramide, a za istraživački rad postoje master i doktorske studije. Akademije i visoke škole strukovnih studija usmerene su na praktična znanja koja se traže na radnom mestu. Pregled akreditovanih programa nalazi se na stranicama Fakulteti za IKT i Visoke škole za IKT.
IT zanimanje
IKT u Srbiji
4,55 mlrd €izvoz IKT usluga u 2025.
116.861zaposlenih u sektoru informisanja i komunikacija
2,5×prosečna plata u programiranju u odnosu na prosek Srbije