Ако вас збуњује свет информационо-комуникационих технологија (ИКТ), нисте једини – област се мења толико брзо да се и искусни стручњаци понекад тешко сналазе у новим појмовима, алатима и скраћеницама. Овај кратки оквир треба да вам помогне да схватите шта све обухвата ИКТ данас, које промене су у току и где бисте у свему томе могли да пронађете своје занимање.
Шта је ИКТ данас
ИКТ је широк појам који обухвата све што је повезано са рачунарима, софтвером, подацима, мрежама и комуникацијама. Све што садржи софтверски управљану електронику, или помаже људима и уређајима да размењују информације, део је ИКТ-а – од паметног телефона и рачунарског облака до система у болници, банци или фабрици.
У односу на пре десетак година, у средишту ИКТ-а данас су подаци, вештачка интелигенција и безбедност. Софтвер се све чешће користи као услуга „из облака“, уређаји су међусобно повезани, а заштита података постала је подједнако важна као и сама технологија.
ИКТ индустрија – и све остале делатности
ИКТ индустрију чине компаније које развијају и одржавају технологију:
- развој софтвера, апликација и дигиталних платформи – за домаће и стране клијенте;
- рачунарство у облаку, дата центри и управљање ИТ инфраструктуром;
- телекомуникације и мреже, укључујући мобилне мреже нове генерације;
- производња и одржавање хардвера, електронике и уграђених система;
- ИТ консалтинг, интеграција система, безбедност и подршка корисницима.
Ипак, ИКТ није само једна грана привреде – данас без ње не ради ниједна. Банке, болнице, школе, фабрике, пољопривредна газдинства, медији и државна управа зависе од информационих система, а многи ИКТ стручњаци раде управо ван ИКТ индустрије. Зато информатичко знање отвара врата у готово свакој области.
Колико је ИКТ сектор важан за Србију показују и подаци о извозу, запослености и платама на страници ИКТ у Србији.
Кључни трендови
Вештачка интелигенција
Генеративна ВИ и „ВИ агенти“ постају свакодневни алати – пишу и проверавају код, сажимају документа, помажу у анализи. Тиме расте потреба за људима који умеју да их критички користе, проверавају резултате и брину о етици и прописима. Србија од 2025. има нову Стратегију развоја вештачке интелигенције до 2030. године.
Сајбер безбедност
Што је више система повезано, то је више и напада. Заштита података, приватности и критичне инфраструктуре постаје обавеза сваке организације, а стручњака за безбедност недостаје широм света.
Облак и подаци
Организације доносе одлуке на основу података. Расте значај аналитике, науке о подацима и инфраструктуре у облаку која омогућава да се услуге брзо развијају и шире.
Паметни уређаји
Сензори, возила, кућни уређаји и индустријске машине повезани су у „интернет ствари“. Брже мобилне мреже и обрада података „на ивици мреже“ омогућавају паметне градове и аутоматизоване фабрике.
Дигитална управа
Све више услуга државе доступно је електронски – од заказивања термина до дигиталних асистената на порталу еУправа. За то су потребни поуздани системи, безбедност и стручњаци који разумеју и технологију и потребе грађана.
Одрживи ИТ
Дата центри и вештачка интелигенција троше много енергије. Енергетски ефикасан софтвер и хардвер, рециклажа опреме и „зелени“ дата центри постају важна тема и нова област рада.
На хоризонту су и квантно рачунарство, које би у будућности могло да промени криптографију и сложене прорачуне, као и све тешње повезивање ИКТ-а са биотехнологијом, енергетиком и науком о материјалима.
Нивои ИКТ стручности и улоге
ИКТ занимања можемо замислити као пирамиду. Линије између нивоа нису оштре – исти човек током каријере често пређе из једне улоге у другу.
ИКТ ствараоци
Истраживачи, научници и архитекте система који развијају нове технологије, алгоритме и моделе вештачке интелигенције. Најчешће имају мастер или докторске студије и раде на факултетима, у институтима и развојним тимовима компанија.
ИКТ популаризатори
Менаџери производа, стручњаци за дигиталну трансформацију, продају, маркетинг и едукацију – помажу да се нове технологије разумеју, усвоје и финансирају. Комбинују техничко знање са пословним и комуникационим вештинама.
ИКТ имплементатори
Софтверски инжењери, инжењери за облак и DevOps, аналитичари и научници података, стручњаци за безбедност и администратори система. Они претварају постојеће технологије у решења која раде у свакој организацији.
ИКТ подршка
Стручњаци који помажу корисницима – хелпдеск, техничка подршка, обука запослених. Добар улазни пут у ИКТ, који често води ка сложенијим улогама.
ИКТ корисници
Данас смо сви ИКТ корисници. Дигитална писменост – укључујући безбедно понашање на интернету и одговорно коришћење вештачке интелигенције – потребна је у сваком занимању.
Нова и тражена занимања
- инжењер за вештачку интелигенцију и машинско учење – развој и примена ВИ модела;
- аналитичар и научник података – претварање података у одлуке;
- инжењер за облак и DevOps – поуздана и аутоматизована инфраструктура;
- стручњак за сајбер безбедност – заштита система, мрежа и података;
- UX/UI дизајнер – апликације и сервиси прилагођени људима;
- инжењер за уграђене системе и интернет ствари – паметни уређаји и индустрија;
- стручњак за управљање и етику ВИ – усклађеност са прописима и одговорна примена.
Како се припремити
Технологије се мењају, али неке ствари остају исте. За успешну каријеру у ИКТ-у важни су:
- чврсте основе – математика, логичко размишљање и програмирање;
- разумевање вештачке интелигенције: шта уме, где греши и како се безбедно користи;
- критичко размишљање и решавање проблема;
- енглески језик и вештине комуникације и тимског рада;
- практичан рад – пројекти, такмичења, праксе и сопствени портфолио;
- спремност да учите читавог живота.
Факултети припремају за све нивое пирамиде, а за истраживачки рад постоје мастер и докторске студије. Академије и високе школе струковних студија усмерене су на практична знања која се траже на радном месту. Преглед акредитованих програма налази се на страницама Факултети за ИКТ и Високе школе за ИКТ.
ИКТ у Србији
4,55 млрд €извоз ИКТ услуга у 2025.
116.861запослених у сектору информисања и комуникација
2,5×просечна плата у програмирању у односу на просек Србије