Обележен Дан информатичара Србије
У Београду у Институту Михајло Пупин одржан је 18. новембра Први Дан информатичара Србије.
Друштво за информатику Србије успоставило је Дан информатичара Србије у знак сећања на 18. новембар 1960. године, када је на скупштини ЕТАНА промовисан први домаћи дигитални рачунар ЦЕР 10.
Намера је била да се полазећи од сећања на изузетни успех у производњи рачунара ЦЕР 10, сагледају садашњи резултати и проблеми у дигитализацији.
Дипл. инг. Душан Христовић је, као један од сарадника у развоју производње рачунара ЦЕР 10, приказао његову структуру, коришћене компоненте и примене. За оно време то је био врло савремен и перформантан рачунар и Србија је спадала међу 6 држава које су умеле да произведу дигитални рачунар.
Учесницима се обратио и дипл. инг. Петар Врбавац, који је био члан тима за израду рачунара ЦЕР 10.
Проф. др Сања Вранеш, директор Института Михајло Пупин, представила је садашњи програм и резултате рада.
У институту се развијају системи за: надзор и управљање, праћење мобилних објеката, осматрање, обавештавање и узбуњивање, подршку одлучивању и др.
Такође, развијени су и информациони системи за разне јавне службе као што су: Пореска управа, АПР и др.
Производе се крипто уређаји, симулатори и тренажери, роботи и други уређаји. Директорка Вранеш је нагласила да се 90% прихода института остварује на тржишту.
Никола Марковић, председник Друштва за информатику, је говорио о успесима и проблемима у примени информационих технологија у Србији.
По успесима (64,7% домаћинстава користи интернет, 65,8% домаћинстава поседује рачунар, 99,9% предузећа има интернет, портал Управа има око 300 електронских сервиса и око 400.000 корисника…) Србија спада у средње развијене ИТ државе. Примене ИКТ су промениле и сада интензивно мењају пословне моделе у привреди и држави и свакодневни живот грађана.
Међутим, Марковић је указао и на крупне проблеме као што су: ИТ тржиште од 2008. године стагнира на око 420 милиона евра, мала је индивидуална ИТ потрошња од само 60 евра, неадекватна је настава из информатике у основним и средњим школама, мале су могућности да се студира информатика и зато недостају ИТ стручњаци, ЕРП софтвер користи само 16,3% предузећа, нема великих ИТ пројеката, мало се користи еФактура, еТрговина је мања од потреба и могућности и др.
Узроци оваквог стања су: релативно сиромаштво привреде и грађана, ниска стопа привредног раста, још увек неадекватан правни оквир, претежно декларативна подршка информатизацији, одсуство подстицајних мера све до 2015. године, недовољно информисани и мотивисани менаџменти и др.
Имајући све ово у виду предложена је: бржа дигитализација кроз спрегу државе, привреде и образовања, повећавање квота за студирање информатике, увођење унапређене наставе из информатике у све разреде основне и средње школе, формирање националног тела за координацију дигитализације на нивоу целе државе и др.
Ако смо 1960. године хтели и имали ЦЕР 10, онда данас морамо брже и ефикасније да спроводимо све општу дигитализацију.
Дипл. инг. Милован Матијевић из компаније “Mineco computers” је наш најпознатији ИТ аналитичар.
Он на систематичан и методолошки поуздан начин анализира стање и трендове на нашем ИТ тржишту. На скупу поводом Дана информатичара он је изнео низ корисних података и упозорења.
У многим случајевима инвестира се у ИТ без одговарајуће анализе ИТ тржишта. Потребно је демистификовати податак о епохалном успеху у извозу софтвера који највећи раст показује у аутсорсингу, где ми заправо имамо прикривени извоз радне снаге. Извозимо паметну радну снагу, а не памет, јер тај софтвер није наш и други га даље препродају и зарађују.
Са ИТ тржиштем од 400-420 милиона евра од 2008. година Србија само тавори и има просечну индивидуалну потрошњу од само 60 евра. За улазак у ЕУ потребна је просечна индивидуална потрошња од око 150 евра. Незавидно стање у ИТ сектору може различито да се рефлектује. Појединци који познају и примењују врхунске ИКТ могу да остваре изванредне успехе. ИКТ компаније које имају конкурентан програм могу да буду изузетно успешне на домаћем и страном тржишту.
Међутим, наши текући привредни трендови, а и показатељи Светске банке о нама, показују да као земља нажалост спадамо у категорију држава које немају велике шансе у ИТ сектору.
Дан информатичара Србије завршен је уз дужно признање протагонистима наших ИТ успеха још од почетка 60-тих година прошлог века и очекивања, да ће се ангажовањем државе, науке и привреде потенцијали ИКТ много више користити у даљем убрзаном развоју Србије.
Податке о дугогодишњој стагнацији домаћег ИТ тржишта, малој индивидуалној ИТ потрошњи и ограниченим могућностима раста ИТ сектора треба схватити као важна упозорења и видети да ли се кроз макро политику и конкретне мере могу преокренути садашњи трендови. Треба проучити и поучити се са искуствима Израела, Ирске, Естоније и других успешних ИТ земаља.
Домаћи ИТ сектор очекује да ће управо усвојена “Стратегија развоја индустрије информационих технологија” допринети стварању повољнијег амбијента за бржу информатизацију Србије.
Фотографија са скупа можете погледати овде >>>