Društvo za informatiku Srbije organizuje u sredu 08. novembra 2017. sa početkom u 13:00 časova okrugli sto

Uloga IKT i digitalizacije, kao šansa za brži razvoj

Pozvani su da učestvuju:

• Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije
  Uloga IKT u digitalizaciji i oživljavanju razvoja Srbije
• prof. dr Zora Konjović, Univerzitet Singidunum
  Digitalizacija biblioteka
• Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera
  Obrazovanje i poslovni ambijent
• prof. dr Neđo Balaban, M&I systems
  Osvrt na digitalne poslovne platforme i digitalizaciju
• Dragomir Đukić, koordinator Privredne komore Vojvodine
  Iskustva Privredne komore Vojvodine
• dr Srđan Krčo, osnivač Dunavnet
  Uloga ekosistema, odnosno stvaranja partnerskih odnosa u procesu kreiranja i pružanja novih IoT servisa
• mr Miroslav Nićin, član Izvršnog odbora Crèdit Agricole Srbija
  Aktivnosti banke na digitalizaciji
• dr Milan Paroški, EPS i FTN
  Digitalizacija generalno

Skup će otvoriti:

• Ratko Rogan, master inž. el., koordinator EPS Distribucija – distributivno područje Novi Sad

Moderator:

• dr Milan Paroški, član Upravnog odbora DIS

Skup je u zgradi tehničkog centra Novi Sad (bivša Elektro Vojvodina), Bulevar oslobođenja 100, Novi Sad, žuta sala-prizemlje

Zaključci sa okruglog stola “Uloga IKT i digitalizacije kao šansa za brži razvoj”

Panelisti su bili predstavnici Društva za informatiku Srbije, Privredne komore Vojvodine, Vojvođanskog IKT klastera, Elektroprivrede Srbije, Fakulteta, privatnih IT kompanija i banaka. Uvodničari i učesnici u diskusiji ukazali su na aktuelno stanje u digitalizaciji, probleme u oblasti informacionih tehnologija, mogućnosti, potrebe i neophodne mere da se digitalizacija iskoristi za brži razvoj Srbije.

Konstatovano je sledeće:

• Srbija se nalazi zaista u početnoj fazi digitalizacije
• Broj IT stručnjaka a pogotovo programera je nedovoljan. Neodovoljan je i broj ljudi koji razumeju i tehnološku i poslovna stranu.
• Veliki broj stručnjaka iz Srbije ili radi za inostrano tržište ili odlazi u inostranstvo.
• IT kompanije svoje programe i proizvode uglavnom plasiraju na stranom tržištu. Nažalost ti proizvodi ne ostaju i ne koriste se u Srbiji.
• Osnovno i srednje obrazovanje sve više zaostaje. Informatika se uvodi kao obavezni predmet u petim razredima osnovnih škola ali još uvek bez dovoljno kvalitetnog nastavnog kadra.
• Zbog velike potražnje za programerima, programeri početnici imaju veća primanja od asistenata i nastavnog kadra na fakultetima koji ih obučava. Nisu problem veće primanja programera već niska primanja asistenata i nastavnog kadra na fakultetima čime se preti da se uruši i taj najviši stupanj obrazovanja.
• Tržište IT-a nije transparentno. U javnim nabavkama je korupcija dostigla kritične razmere. Uglavnom se zna unapred pobednik svakog tendera odnosno javne nabavke.
• Kao faktor izbora najboljeg ponuđača je u najvećem broju slučajeva je najniža cena, što nije dobro jer se ne boduje i ne rangira kvalitet proizvoda i usluge.
• Javne nabavke oduzimaju puno vremena IT stručnjacima a kao rezultat javne nabavke se ne dobija najbolji proizvod za predmetnu nabavku.
• Državne organizacije ne učestvuju i ne koriste dovoljno mogućnosti participacije u međunarodnim projektima i time ne napreduju i ne sarađuju sa inostranim organizacijama i stručnjacima.
• IT firme se ne udružuju i ne deluju zajedno na tržištu.
• Nije dovoljna samo formalna podrška države i vlade Republike Srbije informacionim tehnologijama. Potrebni su praktični koraci i realna pomoć.
• U praksi se dešava da digitalizacija i elektronski servisi o kojima se puno priča nisu realizovani na pravi način pa je i dalje često preporuka korišćenje šaltera umesto one-stop-shop.
• Mnogo finansijskih sredstava je uloženo u zdravstvene informacione sisteme ali još uvek bez dovoljno rezultata.
• Banke imaju dobre informacione sisteme i prate nove tehnologije kao na primer korišćenje mobilne tehnologije i društvenih mreža u transakcijama, ali banke sa dobrim IS su uglavnom u stranom vlasništvu.
• Komunikaciona infrastruktura u Srbiji (ako se izuzmu Beograd i Novi Sad) nije na zadovoljavajućem nivou.

Zaključci:

• Treba slediti rezultate i pozitivnu praksu zemalja iz okruženja, kao što je recimo Rumunija sa velikim brojem programera, CISCO akademija, profitom itd.
• Treba podići obrazovanja na viši nivo. Treba naučiti decu i student da razmišljaju, ne da reprodukuju.
• Treba motivisati i adekvatno platiti nastavni kadar.
• Potrebno je primenjivati zakone koji se donose i poboljšavati ih.
• Potrebno je koristiti elektronske servise koji se plasiraju.
• Potrebno je podići infrastrukturu i koristiti optiku do svih pristupnih tačaka.
• Potrebno je uspostaviti saradnju između institucija i već su razmotreni koraci saradnje između Privredne komore Vojvodine, Vojvođanskog IKT klastera i ostalih.
• Država treba da pomogne razvoj IT-a.
• Država treba da stvori uslove, infrastrukturu, poreski sistem i na taj način će pomoći. Dobri primeri su participacija u H2020 i Inovacioni fond.
• Treba predložiti vladi Republike Srbije da na jednom reprezantativnom primeru pokaže efikasnost i sve prednosti digitalizacije za koju se zalaže i da to postane model za sve ostalo (porezi svih vrsta u jednom gradu, korišćenje digitalnog sertifikata…)

Generalni stav:

• Zaključke sa ovog okruglog stola treba plasirati u javnost i upoznati državne institucije.
• Treba nastaviti sa ovakvim okruglim stolovima i pratiti da li ima pomaka na osnovu zaključaka i smernica koje su donete na tim panelima.

Pripremio:

dr Milan Paroški
Novi Sad, 09. novembar 2017. godine