Анкету је организовало Друштво за информатику Србије, као координатор радне групе 10 Националног конвента о Европској унији, а у оквиру пројекта „Мотивација ИТ сектора за улазак Србије у Европску унију“.

Циљ анкете је био сагледати ставове ИТ компанија о мотивацији за приступ Србије у ЕУ.

Анкета је била анонимна, реализована је у периоду 01-06.12.2019. године.

Позив за учешће у анкети послат је на више од 100 адреса ИТ фирми са седиштем у Србији. У анкети је учествовала 31 фирма.

Највећи број фирми које су учествовале у анкети су микро предузећа (51,6%). Велике фирме нису учествовале (Слика 1.).

 

Слика 1. – Тип ИТ фирми које су учествовале у анкети

 

Питања која су следила била су:

  • Који проценат пласмана Ваших производа и услуга чини извоз у ЕУ?
  • Да ли је Ваша компанија користила или користи средства из државних фондова?
  • Да ли је Ваша компанија користила или користи средства из пред приступних ЕУ фондова?
  • Како оцењујете садашњи ниво мотивисаности ваше компаније за тржиште у ЕУ?
  • Шта су препреке за пласман ваших производа и услуга у ЕУ? – можете одабрати више одговора
  • Које ефекте очекује ваша компанија од уласка Србије у ЕУ? – можете одабрати више одговора
  • Чиме се може повећати мотивација ваше компаније за улазак Србије у ЕУ? – можете одабрати више одговора

Како већину учесница чине микро фирме, очекивано је да половина њих извози у ЕУ (Слика 2.).

Слика 2. – Проценат извоза у ЕУ анкетираних фирми

 

На питање „Да ли сте користили или користите средства из државних фондова или из пред приступних ЕУ фондова?“, велика већина фирми-учесника је одговорила негативно (Слика 3):

 

Слика 3. – Коришћење фондова државе и/или ЕУ од стране фирме

 

На питање „Како оцењујете садашњи ниво мотивисаности ваше компаније за тржиште у ЕУ?“, учесници већином сматрају да су добро или средње мотивисана (Слика 4):

 

Слика 4. – Мотивисаност за улазак на тржиште ЕУ

 

Наредна питања имала су више понуђених одговора, са могућношћу потврде више опција, али и дописивања своје опције.

На питање „ Шта су препреке за пласман ваших производа и услуга у ЕУ? – можете одабрати више одговора“, одговори су били следећи:

  • На првом месту 35,5 % су законске процедуре,
  • 32,3% подржава став да је препрека затвореност тржишта Европске уније,
  • 22,6% сматра да су разлог царински прописи,
  • Исти проценат (22,6%) оцењује да је препрека недовољан квалитет њихове понуде
  • 19,4% брине нелојална конкуренција,
  • 19.2% подржава став да нема значајних препрека за пласман њихових производа/услуга у ЕУ.

 

Следеће питање било је фокусирано на ефекте које очекује компанија од уласка Србије у ЕУ. И овде се могло одабрати више одговора, сортирани су опадајући:

  • Уласком у ЕУ доћи ће до бржег одлива ИТ кадрова – подржава 67,7% анкетираних
  • Приступ новом тржишту – 51,6%
  • Бржи трансфер технологије и знања – 48,4%
  • Развој нових производа и услуга – 32,3%
  • Интеграција са фирмама из ЕУ и нове инвестиције – 29%
  • Нове инвестиције – 29%
  • Подстицај за јачање конкурентности – 25,8%
  • Бржи развој домаћих кадрова – 19,4%
  • Пораст зарада – 16,1%
  • Шира примена ИТ стандарда – 12,9%
  • Унапређивање организације рада – 6,5%

 

Два учесника су навела очекиване ефекте којих нема на листи:

  • Пад конкурентности. Србија може изгубити примат водеће ИТ нације за развој.
  • Нажалост, очекујем да ће улазак Србије у ЕУ погубно утицати на српску економију. Тренутно се у ЕУ очекује мањак програмера од 1 милиона до 2020. године. Улазак Србије у ЕУ значиће слободан проток српске радне снаге, а сви они који могу изаћи из Србије – на тај начин пружиће разорни ударац локалном развоју српског ИТ сектора. (овај одговор је унет на енглеском, учесник се декларисао као менаџер данске субвенције у Србији).

 

На питање „Чиме се може повећати мотивација ваше компаније за улазак Србије у ЕУ? – можете одабрати више одговора“, анкетирани су се овако изјаснили:

  • Бржом хармонизацијом домаћег правног система са ЕУ – 54,8%
  • Додељивањем подстицајних средстава, кредита и пореских олакшица за наступе на тржишту ЕУ – 51,6%
  • Већим улагањем државе у научно технолошки развој – 48,4%
  • Развојем маркетинга домаће ИТ понуде у ЕУ – 38,7%
  • Унапређивањем информисаности о ИТ тржишту у ЕУ – 32,3%
  • Медијском популаризацијом успешних искустава домаћих ИТ компанија на тржишту ЕУ – 22,6%
  • Стимулисањем наступа домаћих ИТ компанија на сајмовима у ЕУ – 19.4%
  • Повећавањем средстава у иновационим фондовима – 16,1%

 

Додатни коментари уз ово питање су следећи:

  • „Применом решења створених у Србији на домаћем тржишту. Све што производимо и извозимо доприноси развоју осталих ЕУ земаља, али не развоју Србије. Нова технологија се ствара код нас и ту треба да остане, на исти начин како се то ради у Индији и Кини. Овакав један акциони план би могао да буде спроведен у року од 3-6 месеци и преокрене ситуацију у корист Србије.“
  • „Платни промет, царине и порези, он лајн сервиси су катастрофа!“
  • „Држава да ништа не дира и биће ОК!“

 

РЕЗИМЕ

Како је број фирми које су учествовале у анкети мали, резултати се свакако не могу сматрати репрезентативним. Међутим, и на овом узорку видљива је позитивна оријентација домаћег ИТ сектора ка уласку у ЕУ, уз резерву да их, уз исказане бенефите, највише брине високо вероватан одлив домаћих стручњака из Србије у ИТ индустрију Европске уније.