Председник Друштва за информатику Србије, пионир информатике у Србији

Преминуо је наш драги Никола

Са дубоким жаљењем обавештавамо јавност да је данас, 10. јула 2026. године, у 87. години живота преминуо Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије и један од пионира и утемељивача примене информационих технологија у нашој земљи.

Никола Марковић је читав радни век, дуг више од пола столећа, посветио уверењу да технологија и знање морају бити у служби човека. Као директор Градског завода за информатику градио је информациони систем Београда који је седамдесетих година био међу водећима у Европи, а потом, као директор Савезног завода за информатику, информациони систем федерације. Био је међу заслужнима за увођење интернета у нашу земљу и администратор .gov домена, професор који је образовао генерације информатичара и аутор стотина стручних текстова којима је деценијама неуморно указивао на значај дигитализације за развој друштва.

На челу Друштва за информатику Србије, као волонтер и ентузијаста, до последњих дана окупљао је стручну заједницу, покретао трибине и подстицао младе. Веровао је у свет мира и равноправности, у праву демократију кроз масовну доступност информација и у то да се сталним учењем човек поправља — и себе и своје окружење. Тим вредностима је живео и њих нам оставља у аманет.

Његов поздрав са последњег јавног признања, урученог му марта ове године за посебан допринос развоју интернета у Србији, остаје његов тестамент струци којој је припадао целим бићем: „Живели информатичари!“

Породици Марковић упућујемо искрено саучешће. Нека му је вечна слава и хвала.Детаљи о времену и месту сахране, као и о комеморативном скупу, биће накнадно објављени.

Никола Марковић — биографија

Порекло и образовање

Никола Марковић рођен је 1939. године у Ковину. Дипломирао је 1962. године на Економском факултету Универзитета у Београду. Иако економиста по струци, по животном позиву био је информатичар — сусрет са „механографском обрадом података“ још током студија, о чијем је утицају на продуктивност рада написао семинарски рад, и вести о првом југословенском дигиталном рачунару ЦЕР-10 трајно су одредили његов професионални пут.

Почеци: аутоматска обрада података

У информатичке активности укључио се у време када се та област звала „аутоматска обрада података“. Био је сведок и учесник првих великих примена рачунара у земљи: памтио је време када је стотинак службеника на писаћим машинама и механичким калкулаторима годишњи разрез пореза успевало да достави грађанима тек у септембру или октобру — и тренутак када је 1964. године, коришћењем рачунара IBM 360-20, разрез пореза по први пут послат већ у априлу. Радо је истицао да је тадашња Југославија спадала међу свега шест држава у свету (уз САД, Велику Британију, Француску, СССР и Јапан) које су поседовале знање потребно за израду сопственог дигиталног рачунара.

Информациони систем града Београда (1970–1985)

Од 1970. до 1985. године руководио је развојем информационог система Скупштине града Београда, у својству директора Градског завода за информатику. Под његовим вођством развијено је око педесет компјутеризованих евиденција за потребе градских и општинских органа: регистар становништва, матичне књиге, евиденције пореских обвезника, катастар, евиденције војних обвезника, моторних возила и возача, закључци Скупштине града и многе друге. Био је пионир коришћења јединственог матичног броја грађана (ЈМБГ) за рачунарско повезивање евиденција — концепта на коме и данас почива електронска управа. Седамдесетих година информациони систем Београда убрајао се међу водеће у Европи и представљао је претечу данашњег портала еУправа.

Информациони систем федерације (1985–2000)

Од 1985. до 2000. године радио је на развоју информационог система савезних органа и организација — најпре као помоћник савезног секретара за правосуђе, надлежан за сектор информатике, а потом као директор Савезног завода за информатику. Информациони систем федерације обједињавао је информационе системе свих државних органа СФРЈ, а касније СРЈ. Рачунарска мрежа федерације служила је за повезивање и размену података, заједнички стандарди и шифарници обезбеђивали су јединство система, а безбедност је била регулисана физичким и техничким раздвајањем службене рачунарске мреже од интернета — принципима којима је Марковић придавао посебан значај много пре него што су постали општеприхваћени.

Увођење интернета у Србију

Сарађивао је на припремама за долазак интернета у СРЈ. У време санкција Савета безбедности, када је земљи био ускраћен приступ интернету, са колегама је довитљивошћу и упорношћу одржавао комуникацију са светом путем електронске поште, да би се интернет званично користио од 1996. године. Од 1996. до 2000. године био је администратор .gov домена за државне органе СРЈ и радио на увођењу нових сервиса, укључујући примену ћирилице на интернету и заштиту података. За посебан допринос развоју интернета у Србији Фондација РНИДС уручила му је почасну плакету на конференцији Дан интернет домена Србије (ДИДС) у марту 2026. године.

Професор и педагог

Од 1975. до 1990. године био је професор на Вишој школи за информатику, где је предавао предмет „Примене рачунара у јавној управи“ и образовао генерације стручњака који су касније носили информатизацију земље.

Друштво за информатику Србије

Након пензионисања 2002. године није се повукао — напротив. Као волонтер, преузео је дужност председника Друштва за информатику Србије (ДИС), непрофитног и невладиног стручног удружења информатичара, и на тој дужности остао до краја живота. Под његовим вођством ДИС је сваке године организовао десетак стручних трибина, округлих столова, предавања и промоција на којима су разматрана актуелна питања развоја информационог друштва у Србији, а Плакете ДИС додељиване су за најбоља домаћа решења у примени информационих технологија. Аутор је монографије „40 година Друштва за информатику Србије“ (2013).

Публицистички и стручни рад

Од 2003. године уређивао је ИКТ Билтен, покренут у сарадњи ТАЊУГ-а и Републичког завода за информатику и интернет, а касније вођен од стране ДИС-а и компаније Mineco Computers, који је служио за информисање функционера и стручњака у државним органима, јавним службама, ИТ компанијама и медијима. У стручним часописима – PC Press, Бизнис и финансије, InfoTrend, Интернет огледало и другим — објавио је око двеста стручних коментара и извештаја о темама као што су информационо друштво, електронско пословање, еУправа, еТрговина, индустрија 4.0, заштита података о личности и ефекти информатизације. Објавио је и електронску књигу „Пут у информационо друштво“ (2013), избор својих чланака и коментара. Предводио је експертске тимове који су припремали предлоге докумената и прописа из области информатике, био координатор Радне групе Националног конвента о Европској унији за дигиталну трансформацију, информационо друштво и медије, а од 2007. године и сарадник за област информатике у експертском тиму за израду Српске енциклопедије, у издању САНУ и Матице српске.

Признања

За свој рад добио је бројна стручна признања: „ИТ Глобус 2007″ за развој ИТ сцене у Србији, Повељу Радија Београд 2 за дугогодишњу сарадњу у емисијама из информатике, награду „E-trgovina AWARD 2010″ за ангажовање на развоју електронског пословања, признање „еРазвој 2012″ за целокупну делатност у области ИКТ, Плакету ДИС 2013 за заслуге у развоју информатике поводом 40 година Друштва, пехар за заслуге поводом 50 година ДИС-а и почасну плакету РНИДС-а 2026. године за посебан допринос развоју интернета у Србији.

Човек — мисија и визија

Они који су га познавали памтиће га по скромности, радној енергији која није јењавала ни у деветој деценији живота и непоколебљивој вери у добро у људима. О себи је говорио једноставно: да гаји породицу, поштује претке, ради колико му године и знање омогућују и да сталним учењем и промишљањем о учињеном настоји да побољшава себе и своје окружење.

Скоро цео радни век посветио је применама информационих технологија, уверен да оне у овој фази развоја цивилизације свим људима обезбеђују квалитетнији живот и рад — свестан притом и њихових нежељених ефеката, на чијем је умањивању такође радио. Његова визија била је јасна: свет у коме владају мир и равноправност, у коме људи имају могућности да уче, раде, развијају научна сазнања, воле се и све боље живе. Веровао је да човечанство од себичних појединаца и друштвених снага могу сачувати само права демократија и масовна доступност информација која омогућава просвећеност људи.

И о најновијим технологијама размишљао је до последњих дана: очекивао је да ће вештачка интелигенција драстично променити начин коришћења интернета, живота и пословања, али је доследно истицао да она мора остати под надзором и контролом човека. „Верујем у хуману оријентацију највећег броја корисника ИКТ и интернета — они су креатори и чувари садашње цивилизације“, поручио је у једном од својих последњих интервјуа.

Примајући у марту 2026. године почасну плакету РНИДС-а, пред пуном салом младих стручњака, захвалио се у име читаве генерације пионира која је „крчила пут“ првим применама рачунара и развоју интернета код нас: „Напредовали смо јер смо стално нудили нова решења и конкретне ефекте који су се у пракси валидирали.“ Своје обраћање — како се испоставило, опроштајно — завршио је поздравом који остаје његов завештај струци: „Живели информатичари!“

Иза Николе Марковића остају породица, колеге, ученици и сарадници — и темељи дигиталне Србије које је градио више од пола века.