БЕОГРАД , 31. март 2021. – Радна група Националног конвента о ЕУ за поглавље 10 (информационо друштво и медији) организовала је радионицу „Дигитализација као подршка одрживом развоју”.

Дигитализација је саставни део и чинилац одрживог развоја у савременим условима, јер подразумева трансформацију пословања применом савремених информационих и комуникационих технологија.

Уводничари на радионици су били: Наташа Глигоријевић (Центар за одрживи развој Србије), Срђан Милосављевић (Енел ПС), Душан Познановић (БЕЛИТ) и Душан Крстајић (ИНФОЛИНК д.о.о). Водитељ је био Никола Марковић, координатор РГ НКЕУ за поглавље 10.

Учесници радионице су указали да одрживом развоју доприносе следеће дигиталне активности:

• развој еУправе омогућава аутоматизацију рада на прикупљању, обради, меморисању и коришћењу података у обављању послова из надлежности државних органа и локалне самоуправе. Тако се смањују трошкови и коришћење ресурса од стране грађана и саме управе. Процењује се да ће се у блиској будућности умногоме смањити улога шалтера за комуникацију са грађанима и трошкови за њихово функционисање;
• еТрговина и еПлаћање доживљавају убрзани развој, јер смањује трошкове произвођача, трговаца, банака и клијената. У Србији је, највише под утицајем пандемије, еТрговина порасла са 17 на 33 милијарде динара у 2020 години;
• рад на даљину (од куће) смањује потребе и трошкове за пословни простор, његово загревање, осветљење и хлађење, као и трошкове запослених за одлазак и повратак са посла;
• Cloud computing (рачунарство у облацима) смањује трошкове корисника за набавку и коришћење ИКТ опреме и потрошњу електричне енергије у просеку за око 40 %;
• еНабавке доприносе смањивању могућности за злоупотребе јавних набавки, али и значајно смањују трошкове ангажовања свих ресурса.

У основи свих еколошких активности је дигитализација за планирање, организацију и извођење. Она може значајно да смањи укупне трошкове у овој области.

• домаћа ИТ индустрија је развила многа софтверска решења и уређаје који доприносе уштеди ресурса, пре свега електричне енергије, али и енергетској стабилности при коришћењу уређаја за напајање и хлађење;
• развијени су соларни пуњачи за возила и коришћење обновљивих извора енергије, који доприносе примени обновљивих извора енергије;
• онлајн састанци на платформама (Zoom, Webex, MS Teams и др.) постају неминовност у условима пандемије ЦОВИД 19, али су омогућили да се смање трошкови за њихову организацију, а и краће трају.

Истакнуто је, да је потребно популарисати још динамичнији и масовнији процес дигитализације пословања у компанијама, али и развој образовања, иновација и инфраструктуре у овој области.

Корисне ефекте дигитализације треба високо ценити али не и идеализовати, јер неки од њих у условима пандемије: отежавају координацију и тимски рад, уводе монотонију у радне процесе, умањују ефекте учења од куће, бришу разлику између радног времена и слободног времена, смањују људске контакте и др.

Учесници радионице су констатовали да је истицањем корисних ефеката дигитализације учињен допринос њиховој афирмацији и популаризацији.

За даљи успешну примену концепта одрживог развоја неопходно је да се на нивоу државе усвоји Стратегија одрживог развоја и тиме одреде: циљеви, очекивани ефекти, потребни предуслови, актери, индикатори и др.

Дигитализација ће се наставити, јер омогућава ефикаснији и економичнији рад и тиме постати моћна подршка одрживом развоју.