Друштво за информатику Србије и Удружење за електронске комуникације и информационо друштво Привредне коморе Србије у среду 3 новембра 2021. од 12:00 часова организују
трибину
Информатичарке данас
Теме:
- статус жена у ИТ професији у домаћем окружењу и ван њега
- да ли постоји равноправан однос између мушкараца и жена приликом запошљавања и напредовања
- да ли се жене суочавају са већим препрекама и изазовима у ИТ
Уводничарке:
- Др Драгана Бечејски Вујаклија, потпредседник УО Друштва за информатику Србије
- Мирјана Тасић, администратор националних домена од 1994. до 2009. године
- Натали Делић, Телеком, Београд
- Зорана Крстић Connelly, eFront, Београд
- Лидија Јоксимовић-Hauptfeld, msg global solutions, Немачка
- Росанда Милатовић Шкорић, SAS Adriatik, Београд
- Даша Драгићевић, SAP, Немачка
- Снежана Лилић, Институт за стандардизацију Србије
- Олгица Алексић, Be-terna, Немачка
- Јелисавета Радосављевић, msg global solutions, Београд
- Ангелина (Јовић) Padarnitsas, Celonis, Немачка
После уводних излагања, око 13:00 часова биће отворена дискусија.
Предвиђено трајање трибине је до 14:00 часова.
Модератор:
- Маја Мартиновић, Друштво за информатику Србије
Због пандемије, Трибина се одржава онлајн.
Пријава на линку:
https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZ0tcumtqj0tHtK1j30RH62uYoEJthDpd3J0
Резиме трибине ће бити објављен на сајту Друштва за информатику Србије www.dis.org.rs
РЕЗИМЕ ТРИБИНЕ “ИНФОРМАТИЧАРКЕ ДАНАС“
Друштво за информатику Србије и Привредна комора Србије – Удружење за електронске комуникације и информационо друштво организовали су ову трибину у среду, 3. новембра 2021. од 12:00 до 14:00 часова. Присуствовало је 40 учесница, неколико уводничарки било је у Привредној комори, већина је учествовала онлајн. Модератор скупа је била Маја Мартиновић, члан УО ДИС.
Уводничарке Драгана Бечејски Вујаклија, Мирјана Тасић, Натали Делић, Снежана Лилић, Росанда Милатовић Скорић, Зорана Крстић Конели, Лидија Јоксимовић-Хауптфелд, Олгица Алексић, Даша Драгичевић и Ангелина Падарнитсас изнеле су своја позитивна и негативна искуства о статусу жена у ИТ професији у домаћем окружењу и ван њега, о томе да ли постоји равноправан однос између мушкараца и жена приликом запошљавања и напредовања, да ли се жене суочавају са већим препрекама и изазовима у ИТ. У дискусији која је уследила, учествовало је још неколико информатичарки и идентификовани су кључни проблеми, као и предлог мера за њихово превазилажење.
Кључни проблеми
- Мали број девојака се опредељује за ИТ образовање (узроци проблема: продавнице играчака и рекламне кампање нуде за дечаке играчке у виду дронова, рачунара, робота итд., док се међу играчкама за девојчице налазе сетови за кухиње, фризерске салоне… Такође, у основним и средњим школама не промовишу се довољно ИТ занимања. У филмовима се као ИТ-евци увек представљају момци, итд.)
- Постоји неравноправни третман жена у ИТ фирмама (у Србији, али и у Европи). Како наводе наше учеснице, дискриминација углавном долази од стране појединаца, а не од система, мада је систем толерише:
- при запошљавању, због претпоставке послодаваца да ће кандидаткиње одсуствовати у дужем периоду због одласка на трудничко и породиљско боловање (иако ова боловања не
- представљају значајнији финансијски трошак за фирму),
- код напредовања, жене теже добијају руководеће позиције, бивају за њих мање плаћене од
- колега мушкараца,
- често наводе да су “имале среће” у напредовању, и да морају много више да уче, раде и
- доказују се како би скренуле пажњу на своје способности,
- одређене вештине и особине се код мушкараца и жена не посматрају на исти начин. Код
- мушкараца се неке особине цене, док се женама исте такве особине замерају.
- Жене углавном немају довољно самопоуздања, сматрају да нису довољно добре, теже савршенству, тешко се боре са неуспесима и грешкама, имају проблем у изношењу својих ставова, иако знају да су у праву… Наводи се да је то последица васпитања, а и понашања које се пропагира као друштвено прихватљиво за жене.
- Код једног броја младих жена које планирају породицу и децу постоји бојазан да неће моћи да иду у корак са свакодневним променама које се дешавају у сфери технологије, па их то одбија од информатичких занимања. Учеснице Трибине својим примерима управо то демантују!
Предлози за превазилажење проблема
- Популаризација ИТ занимања међу девојкама
- мере: презентације, промоција на друштвеним мрежама, дружења на разним формалним и неформалним догађајима, организација ИТ пракси у средњим школама (кључну улогу имају наставници), итд.
- Самоорганизовање ради заштите права запослених жена у ИТ
- Група на друштвеним мрежама (LinkedIn, Facebook…), ради евидентирања искустава,
- Обавештавање јавности путем медија.
- Рад на себи у циљу превазилажења препрека на путу ка успеху
- константно учење и ширење знања, које потом доприноси повећању самопоуздања,
- борити се за своја права, не прихватати дискриминацију и рад у токсичном окружењу,
- прихватање промена,
- грешке и неуспехе искористити као прилике за развој и учење.
- Предлози за промене у систему
- иницијатива да породиљско одсуство није само за жене, већ за оба родитеља по договору (пример Немачке: одсуство траје укупно за оба родитеља 14 месеци, један родитељ може да користи максимално 12, а минимално 2 месеца плаћеног одсуства),
- све ИТ фирме би требало да имају могућност избора рада од куће, како би боље могле да се организују приватне и пословне обавезе,
- продавнице играчака не би требало да распоређују играчке по одељцима за дечаке и одељцима за девојчице.
Није све тако сиво 🙂
- Због мањка кадрова овог профила, послодавци су у ситуацији да ипак запошљавају и девојке.
- Многе учеснице су истакле да су у свом усавршавању и напредовању имале помоћ мушких
- колега, који су веровали у њихове способности и мотивисали их да иду напред.
- Дискриминација углавном долази од стране појединаца, а не од система, мада је систем
- толерише.
- Најбитније од свега су знање и стручност.
- Ни једна учесница није изјавила да се покајала што је одабрала ИТ занимање!