Друштво за информатику Србије и Привредна комора Београда су 17. септембра 2015. године организовали Округли сто о побољшању услова за отварање ИТ компанија у Србији, као реалне шансе за значајно повећање броја високообразованих и добро плаћених радних места.

На основу излагања и дискусије присутних, предложене су

П Р Е П О Р У К Е
За подршку развоју индустрији у области информационо-комуникационих технологија(ИКТ) у Србији

1. Увести пореске олакшице за компаније које улажу у образовање и научно-истраживачки развој,
2. Ускладити квоте за упис студената са потребама привреде,
3. Увести пореске олакшице за компаније које инвестирају у ИТ,
4. Увести подстицаје за домаћи развој, производњу и извоз софтвера,
5. Поједноставити процедуре:
   1. Оснивања компаније када је оснивач страни држављанин
   2. За запошљавање странаца
6. Стимулисати развој приватних и државних бизнис инкубатора, акцелератора и технолошких паркова и у оквиру њих подстицати развој нових ИКТ производа и услуга,
7. Усагласити нормативни оквир у области заштите личних података са релевантним прописима Европске уније (Директива 95/46/ЕЗ и одлука ЕК од 5. фебруара 2010. о “Стандардним уговорним клаузулама за пренос личних података обрађивачима у трећим земљама”)
8. Подстицати развој нових и ширење примена сервиса еУправе за грађане и правна лица,
9. Осмислити механизме за смањивање пореза и доприноса на зараде запослених у ИКТ сектору,
10. Анализирати и променити административне процедуре у платном промету које су довеле до појаве да поједине ИКТ компаније обустављају рад у Србији и отварају фиктивне рачуне у иностранству.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е:

1. Највећи проблеми развоја ИТ индустрије у Србији су недостатак кадрова и смањивање ИТ тржишта. Потребна је помоћ компанијама да више инвестирају у образовање и оспособљавање ИТ кадрова како би шириле делатност. Предлаже се да Министарство финансија испита могућности да се компанијама које улажу у оспособљавање кадрова за примене ИКТ у процесу рада обезбеде одговарајуће пореске олакшице зависно од уложених средстава.
2. Већ неколико година недостају кадрови са високом спремом за рад на развоју и примени ИКТ. Министарство просвете, науке и технолошког развоја треба да повећа квоте за упис студената на факултете и смерове из области информатике.
3. У Србији улагања привреде у ИКТ почев од 2008. године опадају или стагнирају. Предлажемо да Министарство финансија и Министарство привреде размотре могућности да се компанијама које улажу у примене ИКТ одобре пореске олакшице. Повећана улагања у примене ИКТ омогућиће раст производње и конкурентности и пораст квалитета привређивања.
4. Извоз софтвера и ИТ услуга има велике могућности за развој. Потребно је размотрити могућности да се домаћим ИТ компанијама које развијају и извозе софтвер и ИТ услуге доделе одговарајући подстицаји и олакшице за наступе на страним тржиштима, сајмовима и сл.
5. Нелогичне административне процедуре које треба поједноставити. Ово се пре свега односи на:
   1. Обавезу да се странци пријављују и то у року од 24 часа од тренутка заснивања или промене боравишта.
   2. Обавезу да уз захтев за издавање радне дозволе за запошљавање из члана 16, ст. 1. и 2. Закона „прибављају се, односно прилажу се оригинал или оверена фотокопија доказа о испуњености услова радне дозволе за запошљавање из члана 16, ст. 1. и 2. Закона: (1) решење о упису послодавца у регистар надлежног органа, (2) путна исправа странца, односно лична карта уколико поседује исту, (3) одобрење за привремени боравак странца, (4) уверење из јединствене базе централног регистра обавезног социјалног осигурања којим послодавац доказује да пре подношења захтева није отпуштао запослене услед технолошких, економских или организационих промена на радним местима за које се тражи радна дозвола, у складу са прописима о раду, (5) потврда организације надлежне за послове запошљавања да у периоду од месец дана пре подношења захтева на евиденцији нема држављана Републике, лица која имају слободан приступ тржишту рада или странца са личном радном дозволом, одговарајућих квалификација, (6) предлог уговора о раду или другог уговора којим се остварују права по основу рада, у складу са законом, који обавезно садржи одредбу да обављање послова у периоду када трају наставне активности не траје дуже од 20 сати недељно, односно 80 сати месечно, (7) извод из правилника о организацији и систематизацији послова, или, уколико има мање од 10 запослених, изјава послодавца, која садржи назив и опис послова, врсту и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и друге посебне услове за рад на пословима за радно место, (8) диплома, односно уверење (јавна исправа) о стеченој одговарајућој врсти и степену захтеване стручне спреме, односно образовања, (9) исправа, односно потврда којом странац доказује да испуњава услове из захтева послодавца који се односе на способности, квалификације, претходно искуство и друге посебне услове за рад на пословима за радно место, (10) доказ о плаћеној административној такси;“
   3. Потврда организације надлежне за послове запошљавања да у периоду од месец дана пре подношења захтева на евиденцији нема држављана Републике, лица која имају слободан приступ тржишту рада или странца са личном радном дозволом, одговарајућих квалификација, која је услов за добијање радне дозволе за странца.
   4. Обавезу да оснивачки капитал буде уплаћен у динарима и различиту праксу понашања пословних банака при отварању рачуна нерезидената-физичких лица у вези са тим.
6. У најразвијенијим земљама у свету тренутно је пракса да се највећи број радних места остварује стартап компанијама и само запошљавањем. У овом процесима витална је улога развоја ИКТ инкубатора, акцелератора и технолошких паркова. Зато држава и локална самоуправа треба да стимулишу њихово оснивање и рад.
7. Постоји значајан пословни и развојни потенцијал за ИТ компаније из Србије у пословима удаљеног вршења ИТ услуга и хостовања података удаљеним клијентима. Потребно је усагласити регулативу и обезбедити статус Србије, као земље у коју је под одређеним условима дозвољен извоз личних података.
8. Ширењем примена и развојем нових сервиса еУправе доприноси се ефикаснијем раду државних органа, смањивању потребног времена да грађани и правна лица остваре своја права код државних органа, а и мотивише се шири круг корисника да набавља ИКТ опрему и тиме развија домаће ИКТ тржиште.
9. Смањивање пореза и доприноса на зараде допринеће мотивисању домаћих и страних инвеститора да улажу у развој ИКТ сектора у Србији.
10. Поједине ИКТ компаније имају проблеме у обављању платног промета и због тога престају са радом у Србији и финансијско пословање и платни промет преносе у иностранство. Потребно је анализирати ову појаву и предузети потребне мере да те компаније целокупни платни промет обављају у Србији. Тиме би се њихови порези и доприноси реализовали у Србији.

Представници Друштва за информатику Србије и Привредне коморе Београда спремни су да надлежним органима детаљније представе и образложе изнете ПРЕПОРУКЕ.

Уверени смо да се реализацијом предложених ПРЕПОРУКА доприноси стварању повољнијих услова за развој и пласман производа и услуга које пружају компаније у ИКТ сектору Србије.

Документ можете преузети овде>>>