У Београду је 27. маја 2025. године у Привредној комори Србије одржан научно стручни скуп ”ИНФОРМАТИКА 25” у организацији Друштва за информатику Србије.

Традиционално, на скупу су своје презентације изнели два представника из академске заједнице и два из ИТ индустрије.

Проф. др Милош Милић са ФОН-а је одржао предавање “Утицај ЛЛМ модела на квалитет софтвера”. Он је објаснио утицај ЛЛМ модела на даљи развој софтвера и образовање софтверских инжењера. Квалитет софтвера је препознат као важна област у софтверском инжењерству. Он представља усаглашеност са захтевима и може се дефинисати као способност софтверског производа да задовољи захтеване и подразумеване потребе у одређеним условима. Велики језички модели (енг. Large Language Models – LLM) представљају моделе дубоког учења који су тренирани на великим подацима и способни да разумеју, генеришу и манипулишу природним језиком. Захтевају велику рачунарску инфраструктуру, али могу значајно помоћи у обезбеђивању квалитета софтвера. Скренуо је пажњу на предности и садашње недостатке овог модела.

Проф. др Марко Мишић са Електротехничког факултета у Београду је одржао предавање “Примена великих језичких модела у паралелизацији изворног програмског кода”. Софтверски алати засновани на великим језичким моделима умногоме мењају начин на који се програмирају данашњи рачунарски системи. Значајне примене постоје у генерисању програмског кода на основу упита постављених на природном језику, процесима рецензирања, верификације и тестирања, као и поправци програмског кода. У последњих двадесет година је дошло до значајног повећања процесорске моћи, пре свега кроз развој вишејезгарних централних процесора, али и многојезгарних графичких процесора што је додатно допринело развоју рачунарства високих перформанси, паралелног програмирања и обради велике количине података. У оквиру овог предавања је представљена употреба великих језичких модела у паралелизацији постојећег изворног програмског кода, са нагласком на употребу продукционих алата као што су ChatGPT и Github Copilot и програмског модела високог нивоа као што је OpenMP.

У наставку скупа, Срећко Миодраговић из компаније Comtrade је одржао предавање “Потенцијали и примене blokchain технологије”. Blockchain технологија је постала један од најважнијих иновација у дигиталном свету, са великим потенцијалом да трансформише многе индустрије. У овој презентацији представљени су основни принципи blokchainа, као што су децентрализација, сигурност и транспарентност, као и његове примене у различитим секторима. Фокус је био на примене blokchain технологије у финансијама, здравству, ланцима снабдевања, управљању подацима и правима интелектуалне својине. Такође, разматрани су изазови који се јављају приликом имплементације blokchainа, укључујући техничке и регулативне препреке, као и његова улога у блиској будућности.

Филип Филиповић из компаније АБСофт је одржао предавање “Специфичност имплементације АБ Софт ЕРП-а“ у предузећима у којима се периодично аутоматски генеришу фактуре за велики број корисника услуга. Овај ЕРП модул првенствено користе јавна комунална предузећа. Подржане делатности су потрошња воде, топлотне енергије, изношење смећа, одржавање стамбених и пословних простора, закуп пијачних капацитета, погребне услуге. Технички најзахтевнија ј емиграција података, али једном успешно инсталиран модул доноси велике предности за кориснике.

Учесници су са великим интересовањем пратили предавања и износили своја мишљења и коментаре. Радом скупа је руководила проф. др Драгана Бечејски Вујаклија.

Презентације са скупа могу се преузети са ове странице сајта.

У наставку скупа је одржана редовна Скупштина Друштва за информатику Србије. Разматрани су и усвојени Извештај о раду од 2021. до 2025. године и извештај Надзорног одбора ДИС. Констатовано је да је организацијом 47 стручних скупова учињен значајан допринос информатизацији Србије. ДИС треба и даље да буде међу водећим актерима развоја информационог друштва у Србији. Наредни задаци су: подршка још динамичнијој дигиталној трансформацији пословања, примена вештачке интелигенције, развој дигиталног идентитета, заштита приватнисти и др.

Изабрано је руководство ДИС за наредни четворогодишњи период.