Српска ИКТ индустрија

Милован Матијевић, ИТ аналитичар

Српска ИКТ индустрија је остварила извоз информатичких и рачунарских услуга вредан више од 200 милиона евра у 2012. години, што је скоро три пута више него 2007. године, а за даљи раст биће важан сваки нови ИКТ стручњак.

Високо образовање у Србији добија на замаху, на шта указује податак да је школске 2011/2012. године више од 50.000 бруцоша започело студије, што представља скоро две трећине генерације која је управо завршила средњу школу. Мотив младима је да преко боље дипломе добију бољи посао. На пример, ИКТ образовање је у овогодишњој расподели јако добро прошло – уписано је 5.483 бруцоша, што је 10 одсто укупног броја уписаних. Овај број је значајно већи од тренутне потребе домаћег тржишта, али будући ИКТ стручњаци решење виде укључивањем у међународну поделу рада. Развијене економије и даље имају велике потребе за овим кадровима, а анкете показују да су нашим студентима најпожељнији послодавци велике стране фирме и фирме које раде за страно тржиште.

Истраживање и развој ИКТ су од стратешког значаја за једну државу из следећих разлога:

  • европска и светска оријентација развоја је заснована на научно-истраживачком раду;
  • ИКТ инфраструктура један је од важнијих показатеља социјалног и економског развоја неког друштва;
  • ИКТ индустрија је јефтинија и профитабилнија од других;
  • развој ИКТ индустрије зауставља одлив мозгова. Србија треба да има јасну слику нивоа свог технолошког развоја, развојно-истраживачких потенцијала и јаснију стратегију ИКТ струке.

Настава ИКТ студија одржава се у 17 градова, што пружа јако добру географску доступност. Она је историјска тековина, произашла из тежње да се кадрови образују близу привредних центара. Како је у последње две деценије привреда девастирана санкцијама, НАТО бомбардовањем и траљавом трансформацијом која траје дуже од деценије, ови очувани образовни капацитети ипак дају наду за бржи економски прогрес.

Потреба за квалификованим информатичким кадровима у Србији је препозната осамдесетих година прошлог века, када су формиране катедра за рачунарство на Електротехничком факултету у Београду (1987.) и основана катедра за рачунарство и информатику на Математичком факултету у Београду (1987.). Нешто раније, на Факултету организационих наука кренуле су студије примењене информатике, као претеча модерне везе менаџмента и информатике. У Нишу је 1982. године направљена модерна зграда Електронског факултета. У Новом Саду је на Факултету техничких наука издвојена катедра за рачунарство и аутоматику, а на Природно-математичком факултету катедра за математику и информатику. И данас ове институције представљају окосницу у образовању, истраживању и науци у информатичкој области у Србији.

Број ИКТ студената на првој години према оснивачима факултета ИКТ настава се сада одржава на 36 образовних институција, 14 је у оквиру државних универзитета, 5 је у саставу приватних универзитета и 17 је у државним високим школама. Мали број студената се одлучује за приватне универзитете (445 или 8%). На страни државних су традиција и финансије. Трошкове ИКТ студија на државним универзитетима у великој мери (више од 80%) покрива држава из буџета, док на приватним 100% студената су самофинансирајући.

Најава српске Владе

Српска Влада најавила низ олакшица домаћој ИТ индустрији у 2013. години

Министарство финансија и привреде Србије креће у борбу за унапређење српске ИТ индустрије у 2013. години. Планира се реформа пореског система, као и примена посебног програма који подразумева олакшице и подстицаје за сва ИТ предузећа.

Разматрају се позитивна искуства других земаља која би применом направила напредак у већ постојећој српској ИТ индустрији и подстицај за отварање нових предузећа.

Индустрија софтвера и ИТ услуга биће подстакнута и подржана у четири основна сегмента:

  1. стартап (startup);
  2. аутсорсинг (outsourcing);
  3. развој и извоз оригиналних софтверских производа;
  4. развојни центри великих мултинационалних компанија.

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација објавило је Акциони план за реализацију стратегије развоја Информационог друштва (2013-2014), у којем су конкретним мерама и пројектима обухваћени сегменти:

  • Е-управа, е-здравство и е-правосуђе
  • ИКТ у образовању, науци и култури
  • Електронско пословање (е-пословање) и електронска трговина (е-трговина)
  • Пословни сектор ИКТ
  • Информациона безбедност.

У Србији већ постоје веома успешни примери у сва четири поменута сегмента, али у веома ограниченом броју. Циљ је да мерама подршке омогући вишеструко повећање броја компанија у свим сегментима. Такође, треба нагласити да сва четири сегмента чине јединствени екосистем, у коме ИТ стручњаци прелазе из једне у другу фирму и бизнис модел, запослени у развојним центрима се осамостаљују и отварају сопствене фирме у којима раде аутсорсинг или развијају нове софтверске производе, по правилу стварајући сваке године све већу додату вредност.

Планира се реформа пореског система, као и примена посебног програма који подразумева олакшице и подстицаје за сва ИТ предузећа. Разматрају се позитивна искуства других земаља која би применом направила напредак у већ постојећој српској ИТ индустрији и подстицај за отварање нових предузећа. Нова правила, односиће се на микро, мала и велика предузећа. Нови план почиње са применом ове године, а целокупна реформа требало би да се оконча током 2014. године.

 

ИТ занимање   |    ИКТ оквир   |   ИКТ у Србији   |   Факултети за ИКТ   |   Високе школе за ИКТ