Aleksandar Kavčić:

Svi udžbenici su odobreni za korišćenje u nastavi od strane Ministarstva. U zakonu ne piše da nije dozvoljeno da se koristi PDF verzija sa sajta ukoliko se izdavač ne usprotivi. Za neke od udžbenika na sajtu fondacije izdavači se ne protive ličnoj upotrebi, a za neka izdanja se čak ne protive ni umnožavanju i distribuciji. Kod svakog udžbenika su navedeni uslovi. Fondacija će organizovati štampu nekih udžbenika od strane izdavača po ekonomskoj ceni štampe (2 dinara po stranici), a korisnici mogu da štampaju i sami ako imaju uslove – i na tja način se sigurno ne „unazađuje“ obrazovanje.
Nema nikakvih elemenata za krivične prijave – njih mogu samo da podnesu izdavači, ali oni su svoje uslove već istakli na samom sajtu.
Svi odobreni udžbenici ispunjavaju standarde kvaliteta i ne postoji nikakav objektivan instrument za gradaciju udžbenika. Osim sadašnja dva, u pregovorima smo sa još dva izdavača i fondacija je otvorena za razgovore sa svim izdavačima. Nije cilj da se uguši konkurencija već da se stavi javnosti na uvid što više različitih udžbenika.

Srđan Ognjanović:

Ja sam i ranije radio knjige za koje sam se odrekao autorski honorara, to su mali tiraži ili udžbenici za Matematičku gimnaziju, pa sam čak te knjige otkupio i poklonio deci i kolegama. Na primer i na ETF-u ima skripti koje se zbog malog tiraža daju besplanto studentima. Inače je rad autora obezvređen. Ja sam lično spreman da se odreknem autorskog honorara, ali sasvim je sigurno da ima autora koji ne mogu da se odreknu honorara. Svakako ne vidim nikakvu opasnost u tome da se neki udžbenici učine besplatnim, puno je benefita i za učenike i za roditelje. Jedna druga stvar je u pitanju, to je kvalitet, ali ako Ministarstvo odobri udžbenik i iza njega stoje stručnjaci onda je taj udžbenik kvalitetan i nemamo pravo da ga dovedemo u pitanje.

Srđan Verbić:

Kad smo krenuli da radimo Zakon o udžbenicima nismo imali nikakve podatke i to je i jedna od razloga zašto je taj zakon pokrenut kao projekat – mi ništa nismo znali, ni koji udžbenici, ni ko ih koristi, kakvi su efekti, koliko to košta, koliko je tržište. Jedna od prvih registara koji je napravljen u IS „Dositej“ je bio registar udžbenika. Mi smo tim zakonom zahtevali od škola da prijave koje udžbenike koriste i koliko je to koštalo. Mi smo u tih godinu dana (2015/16) imali te podatke i učnili ih javno dostupnim preko portala otvorenih podataka. To je značilo i izdavačima da prate stanje na tržištu. To više nije dostupno.Mnei se ne sviđa da mi uopšte pričamo o tržištu kao o areni u kojoj se izdavači nadmeću, lobiraju, jabih voleo da pričamo o udžbenicima, o učenicima koji iz njih uče, da li se sviđaju ili ne, da li treba da menjamo neki udžbenik, da li neki udžbenik nedostaje. Sam zakon je više namenjen izdavačima nego učenicima. U samom zakonu se reč „izdavač“ šest puta više pojavljuje nego reč „učenik“. Onda se zna kome je taj zakon namenjen. Mi još nismo na takvom nivou indvidualizacije da svaki učenik može za sebe da bira udžbenik koji mu najviše odgovara, ali mi učenike ne pitamo ništa… Ni o iskustvu sa ptrehodnim udžbenikom, ni u recenziji novog udžbenika ili da da komentar posle gdoinu dana. Svi se pitaju ali se ne pitaju učenici. Oni nemaju ni jedno mesto gd ebi mogli da pogledaju udžbenike. Nkeo drugi bira umesto njih. Kada učenik kupuje patike, roditelj ga pita koje mu odgovaraju, koje mu se sviđaju, a za udžbenike ih niko ništa ne pita.

Nebojša Vasiljević:

Više od 11000 jedinstvenih korisnika dnevno koristi materijale sa portala Petlja, statistike kažu da oko 200000 korisnika mesečno pristupi, a da tokom školske godine većina učenika bar nešto pogleda sa našeg sajta. Ovo su naranvo samo procene jer korisnici nemaju obavezu da se prijave na sajt da bi koristili materijale. Zbog brzih promena u ovoj oblasti, materijali moraju redovno da se ažuriraju, da se usklađuju sa aktuelnim verzijama programskih jezika. Ugrađene interakcije koje su specifične za programiranje mnogo doprinose kavlitetu u odnosu da se to gleda na papiru. U međuvremenu su izašli i neki udžbenici koji su ispratili tu reformu (digitalizacije i interaktivnosti). Mi podržavamo sve incijative koje su na strani otvorenosti besplatnih resursa. Meni je od početka bila simpatična „open source“ ideja i od početka sam gledao sukobe velikih kompanija i sada je tja odnos mnogo manje „zategnut“. Dobro je da taj „digitalni svet“ putem fondacija ulaže u razvoj materijala koji su besplatno dostupni učenicim i to je jedan prirodan tok. Godina 2012. je bila godina u kojoj je krenula masovna pojava otvorenih obrazovnih resursa i oni se sada koriste u sivm obalstima obrazovanja. Jedna mogućnost je putem fondacija koje se finansiraju iz donacija, zatim finansiranjem budžetskim sredstvima i svakako treba pronalaziti načine za razvoj otvornih obrazovnih resursa. Evo, vidimo da strategija predlaže i razvoj onlajn škola, dakle sa mnogo strana ćemo doći do te teme i treba eksperimentisati u tom smislu. Digitalni udžbenici mogu da se ažuriraju redovnije nego štampani i da to ne košta puno.

Milan Petrović:

Ja sam se jako iznenadio i obradovao kada sm čuo za incijativu profesora Kavčića, i meni je nevaspitano kada nam neko nešto poklanja iz filatropskih razloga a da tome nalazimo manu. S obzirom na to da udžbenici nisu „jednostavna stvar“. Kod učenika od 1. do 4. razreda OŠ udžbenici su apsolutno neophodni, i teško je ipta raditi bez njih, ali već od 5. razreda neophodno je podučavanje veštinama 21. veka: projektna nastava, povezivanje predmeta, izlaženje iz okvira „prirodnih nauka“ i „društvenih nauka“ sve u cilju razvoja kritčkog mišljenja i veština koje od naše dece prave inovatore. Za tako postoji zrelost kod naših nastavnika. Problem je da se tu udžbenici pokazuju više kao prepreka nego kao olakšica. Ova pandemija je to na neki način i dokazala. Video sma primer učenice (u Americi) koja sitcajem okolnosti niej imala svoje stvari u školi jednog dana i da je preko školskog laptopa, zahvaljujući tome što su svi materijali digitalni, mogla nesmetano da pohađa nastavu. Ja bih voleo da tkao nešto postane realnost u Srbiji i spreman sam da deo svog vremena volontiram da tako nešto postane realnost. S druge strane ja se bojim da samo deljenje udžbenika nije dovoljno dobro. Na primer ja insitiram da moji učenici imaju svoj primrak pravopisa i gramatike, a da tekstove rponalaze na internetu, u biblioteci i da tim izvorima kritički pristupaju i da se na tja način „snalaze“ kroz sadržaj. Nastavnik 21. veka ne treba ni da bude izvor saznanja niti tumač udžbenika neog vodiš kroz različite sadržaje. Mnei smeta što o udžbenicima pričao prema zakonitostima tržišne utakmice tu je nešto otišlo jako u pogrešnom smeru. Ako ja treba da ubedim kolege da uzememo neki udžbenik jer je kvalitetan, a sa druge strane vagam da li ćemo dobiti dodatnu literaturu ili pamentu tablu, to je već priličlno teško, Mi smo mala zemlja, siromašni smo i nemamo mogućnosti da mnogo biramo. Nemamo prava da ostavimo i jedno dete bez najvalitetnijeg obrazovanja. Moramo da učinimo sve da im damo svoj maksimum, a načini na koje se opredeljujemo vrlo često pokazuju da tu misiju vrlo olako doživljavamo. Kada se pitamo ima li udžbenik alternativu, ja svoje učenike najpre odvedem u biblioteku, zatim im pokažem sajt „Antologija srpske književnosti“ i uputim ih da koriste različite izvore, zatim primenjujemo projektnu nastavu, debatu, kritičko mišljenje, naučni posutpak ukrštanja različith predmeta u jedno. Za to moramo da restruktuiramo neke stare obrasce, da omogučimo da, na primer, nastavnik fizike dođe na čas srpskog i da radimo zajedno. Moramo učenike da osposobimo da koriste različite digitalne alate. Dakle, nije ključni element za kvalitet udžbenik nego nastavnik.

Biljana Metlaš:

I ja mislim da sve zavisi od nastavnika. Moje dete intenzivno koristi sve udžbenike i posle njega su udžbenici neupotrebljivi. Epidemije, učenik koji je u izolaciji nema udžbenike jer su oni u školi i nema iz čega da uči. Volela bih da se neko pozabavi količinom udžbenika koje deca nose. Ti rančevi imaju i po 10-15 kg. Da li ću ja kad mi i treće dete pođe u školu nositi 45 kg knjiga svakog ponedeljka? Mislim da bi ministarstvo trebalo time da se pozabavi i da ovu ideju dostupnosti udžbenika onlajn mora da progura na nekom višem nivou. Možda učenicima udžbenik u PDF formatu nije najpogodniji ali tu smo mi odrasli da im pomognemo. Kad je reč o štampanju nekih dleova udžbenika kod kuće, to nije svima dostupno. Najavljena cena od 2 dinara po strani je vrlo primamljiva, ali se pitam, ako svi odlučimo da naručimo te udžbenike da se štampaju posredstvom fondacije, da li če oni uspeti sve te udžbenike da odštampaju u roku i da li će ti papirni udžbenici dovoljno brz stići do učenika. Mogli bi udžbenici da budu onlajn a radni listovi da se štampaju. Pitaju se roditelji šta se dešava sa udžbenicima kojih još nema na sajtu fondacije. Mislim da je to jedna kočnica, mnogo je informacija, mnogo je kritika i tvrdnji da je nezakonito, puno je nejasnoća, da li je to leaglno, kako če ići distribucija. J akao roditelj jedva čekam da to zaživi i da nam malo olakša.

Aleksandar Kavčić:

Izaći će 70% udžbenika za osnovne škole. Neće izaći istorija, geografija i muzičko. Ne mora škola da izabere sve udžbenike fondacije. Može i da kombinuje. Neki su udžbenici već u štampi i odštampani a i poštarina je uključena u cenu.

Stefan Rukavina:

Postojanje propisanog udžbenika bi olakšalo učenje. Mi sada nemamo sve udžbenike, nalazimo različite sadržaje po internetu, za jedna predmet koristimo udžbenik koji je namenjen studentima matematičkog fakulteta i to u PDF izdanju i taj sadržaj ipak nije nama prilagođen. Mada, naš smer je nov i relativno malo učenika ga pohađa pa možd aizrada udžbenika za nas nije isplativa. Za neke predmete se ne može ništa naći pa su nastavnici kreirali po nešto ili čak od nas tražili da istražujemo i pišemo na tu temu (pretpostavljam da bi se to koristilo za buduće generacije). Inači i kad imamo propisane udžbenike zavisi od nastavnika koliki če se to koristiti.

Papirni materijali pružaju manje mogućnosti od digitalnih, ali ako treba naučiti nešto svejedno je da li je u papirnom ili digitlanom udžbeniku. Mada, možda je manje naporno čitati papirno izdanje. Ako treba negde da putujemo i da nosimo knjige onda su opet bolji digitalni udžbenici.

Pitanja i odgovori