Друштво за информатику Србије организује у среду, 28.05.2020. у 12:00 часова

Научно-стручни скуп
ИНФОРМАТИКА 2020.
„нови трендови у развоју информационих система“

Скуп се због пандемије одржава онлајн

П р о г р а м:

  • “Рачунарски вид и дубоко учење“
    проф. др Александар Милосављевић, Електронски факултет Универзитета у Нишу
  • „Примена четбота заснованог на вештачкој интелигенцији у области финансија и образовања“
    др Раде Матић, професор струковних студија, Академија пословних струковних студија, Београд

Учешће на скупу ИНФОРМАТИКА 2020. омогућиће Вам да упознате најновије трендове у области дубоког учења и примени четбота заснованог на вештачкој интелигенцији.

Текстови предавања биће објављени на сајту Друштва за информатику Србије www.dis.org.rs

Медијски спонзори:

  • PCPress
  • Internet Ogledalo
  • ИКТ Билтен

Линк на који се можете пријавити на научно стручни скуп ИНФОРМAТИКА 2020  је: https://meetingsemea9.webex.com/meetingsemea9/j.php?MTID=mf27d7c2ab22be884c897fbbb46c04dba

Програм ће кренути тачно у 12 часова због временског лимита од 50 минута.

Након скупа, у 13:00 часова одржаће се скупштина Друштва за информатику Србије.

Материјали за Скупштину су објављени на сајту www.dis.org.rs

Линк за Скупштину ДИС-а је: https://meetingsemea9.webex.com/meetingsemea9/j.php?МTID=m532dd36779d28749faa22243927329c0


Одржан научно стручни скуп “ИНФОРМАТИКА 2020”

БЕОГРАД, 28. Октобар 2020.

Друштво за информатику Србије традиционално једном годишње организује Научно стручни скуп ИНФОРМАТИКА, на којем експерти из академске заједнице и ИТ индустрије представљају актуелне новости и правце развоја.  Ове године, скуп је одржан 28 октобра 2020. на онлајн платформи, уз учешће два предавача.

Проф. др Александар Милосављевић, са Електронског факултета из Ниша, причао је о теми  “Дубоко учење – историјат, достигнућа, будућност“. Представио је слушаоцима нову дисциплину која је „задња реч“ вештачке интелигенције. Дао је кратак осврт на развој вештачке интелигенције у правцу машинског учења, као и вештачких неуронских мрежа, које представљају основни „градивни елемент“ дубоког учења. Поред одређења дубоког учења, описао је настанак и кратак историјат ове области, а након тога су приказана и најзначајнија достигнућа која се везују за ову, иначе врло живу област. Посебан осврт је направљен на будуће изазове који се намећу пред вештачку интелигенцију, али и човечанство.

Др Раде Матић, професор струковних студија са Академије пословних струковних студија из  Београда, причао је о „Примени четбота заснованог на вештачкој интелигенцији у области финансија и образовања“.  Објаснио је да су све већа очекивања од интелигентних дигиталних асистената, који ће увек бити на располагању. Основна идеја имплементације четбота је увођење нове дигиталне стратегије користећи елементе вештачке интелигенције кроз уштеду, аутоматизацију и оптимизацију. У правцу потпуне аутоматизације потребно је проширење четбота новим могућностима, као што је аутоматско обезбеђење подршке за гласовне поруке, извлачење осећања корисника, обезбеђење независности од НЛУ и платформи за слање порука. Предавање је илустровао примерима примене у Србији, у банкарству и образовању.

Обе теме су изазвале велико интересовање слушалаца.

Презентације аутора:

Дубоко учење – историјат, достигнућа, будућност – проф. др Александар Милосављевић >>>

Примени четбота заснованог на вештачкој интелигенцији у области финансија и образовања – др Раде Матић >>>