Друштво за информатику Србије организује у среду 08. новембра 2017. са почетком у 13:00 часова округли сто

 

Улога ИКТ и дигитализације, као шанса за бржи развој

 

Позвани су да учествују:

  • Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије
    Улога ИКТ у дигитализацији и оживљавању развоја Србије
  • проф. др Зора Коњовић, Универзитет Сингидунум
    Дигитализација библиотека
  • Милан Шолаја, директор Војвођанског ИКТ кластера
    Образовање и пословни амбијент
  • проф. др Неђо Балабан, M&I systems
    Осврт на дигиталне пословне платформе и дигитализацију
  • Драгомир Ђукић, координатор Привредне коморе Војводине
    Искуства Привредне коморе Војводине
  • др Срђан Крчо, оснивач Дунавнет
    Улога екосистема, односно стварања партнерских односа у процесу креирања и пружања нових ИоТ сервиса
  • мр Мирослав Нићин, члан Извршног одбора Crèdit Agricole Srbija
    Активности банке на дигитализацији
  • др Милан Парошки, ЕПС и ФТН
    Дигитализација генерално

 

Скуп ће отворити:

  • Ратко Роган, мастер инж. ел., координатор ЕПС Дистрибуција – дистрибутивно подручје Нови Сад

 

Модератор:

  • др Милан Парошки, члан Управног одбора ДИС

 

Скуп је у згради техничког центра Нови Сад (бивша Електро Војводина), Булевар ослобођења 100, Нови Сад, жута сала-приземље

 


 

Закључци са округлог стола “Улога ИКТ и дигитализације као шанса за бржи развој”

Панелисти су били представници Друштва за информатику Србије, Привредне коморе Војводине, Војвођанског ИКТ кластера, Електропривреде Србије, Факултета, приватних ИТ компанија и банака. Уводничари и учесници у дискусији указали су на актуелно стање у дигитализацији, проблеме у области информационих технологија, могућности, потребе и неопходне мере да се дигитализација искористи за бржи развој Србије.

 

Констатовано је следеће:

  • Србија се налази заиста у почетној фази дигитализације
  • Број ИТ стручњака а поготово програмера је недовољан. Неодовољан је и број људи који разумеју и технолошку и пословна страну.
  • Велики број стручњака из Србије или ради за инострано тржиште или одлази у иностранство.
  • ИТ компаније своје програме и производе углавном пласирају на страном тржишту. Нажалост ти производи не остају и не користе се у Србији.
  • Основно и средње образовање све више заостаје. Информатика се уводи као обавезни предмет у петим разредима основних школа али још увек без довољно квалитетног наставног кадра.
  • Због велике потражње за програмерима, програмери почетници имају већа примања од асистената и наставног кадра на факултетима који их обучава. Нису проблем веће примања програмера већ ниска примања асистената и наставног кадра на факултетима чиме се прети да се уруши и тај највиши ступањ образовања.
  • Тржиште ИТ-а није транспарентно. У јавним набавкама је корупција достигла критичне размере. Углавном се зна унапред победник сваког тендера односно јавне набавке.
  • Као фактор избора најбољег понуђача је у највећем броју случајева је најнижа цена, што није добро јер се не бодује и не рангира квалитет производа и услуге.
  • Јавне набавке одузимају пуно времена ИТ стручњацима а као резултат јавне набавке се не добија најбољи производ за предметну набавку.
  • Државне организације не учествују и не користе довољно могућности партиципације у међунарoдним пројектима и тиме не напредују и не сарађују са иностраним организацијама и стручњацима.
  • ИТ фирме се не удружују и не делују заједно на тржишту.
  • Није довољна само формална подршка државе и владе Републике Србије информационим технологијама. Потребни су практични кораци и реална помоћ.
  • У пракси се дешава да дигитализација и електронски сервиси о којима се пуно прича нису реализовани на прави начин па је и даље често препорука коришћење шалтера уместо one-stop-shop.
  • Много финансијских средстава је уложено у здравствене информационе системе али још увек без довољно резултата.
  • Банке имају добре информационе системе и прате нове технологије као на пример коришћење мобилне технологије и друштвених мрежа у трансакцијама, али банке са добрим ИС су углавном у страном власништву.
  • Комуникациона инфраструктура у Србији (ако се изузму Београд и Нови Сад) није на задовољавајућем нивоу.

 

Закључци:

  • Треба следити резултате и позитивну праксу земаља из окружења, као што је рецимо Румунија са великим бројем програмера, CISCO академија, профитом итд.
  • Треба подићи образовања на виши ниво. Треба научити децу и студент да размишљају, не да репродукују.
  • Треба мотивисати и адекватно платити наставни кадар.
  • Потребно је примењивати законе који се доносе и побољшавати их.
  • Потребно је користити електронске сервисе који се пласирају.
  • Потребно је подићи инфраструктуру и користити оптику до свих приступних тачака.
  • Потребно је успоставити сарадњу између институција и већ су размотрени кораци сарадње између Привредне коморе Војводине, Војвођанског ИКТ кластера и осталих.
  • Држава треба да помогне развој ИТ-а.
  • Држава треба да створи услове, инфраструктуру, порески систем и на тај начин ће помоћи. Добри примери су партиципација у Х2020 и Иновациони фонд.
  • Треба предложити влади Републике Србије да на једном репрезантативном примеру покаже ефикасност и све предности дигитализације за коју се залаже и да то постане модел за све остало (порези свих врста у једном граду, коришћење дигиталног сертификата…)

 

Генерални став:

  • Закључке са овог округлог стола треба пласирати у јавност и упознати државне институције.
  • Треба наставити са оваквим округлим столовима и пратити да ли има помака на основу закључака и смерница које су донете на тим панелима.

 

Припремио:

др Милан Парошки
Нови Сад, 09. новембар 2017. године