Друштво за информатику Србије и ПКС – Удружење информатичке делатности су 10 фебруара 2014. организовали округли сто „Сервиси  еУправе и обезбеђивање приватности грађана“.

Уводничари су уочили одређене проблеме и неспоразуме који  се са становишта заштите приватности појављују  у развоју сервиса еУправе.

На скупу је указано:

  • Само Законом  се могу  предвидети садржај евиденција и права на коришћење личних података.
  • Главни проблеми  у заштити личних података су неовлашћено прикупљање података о личности и њихово коришћење и злоупотреба.
  • Приватност грађана се угрожава   прикупљањем и злоупотребом података који остају приликом плаћања, куповина, комуницирања  преко мобилних уређаја, отварања и одржавања профила на друштвеним мрежама, неовлашћеног видео надзора и сл.
  • Повереник је уочио више случајева „прекомерне  обраде“ личних података од стране појединих државних органа и реаговао сагласно  законским овлашћењима.
  • Закон о заштити  података о личности  треба да буде флексибилнији у односу на  размену личних података између државних органа и примене личних података у сервисима еУправе.
  • У Београду од 1957. године постоји компјутеризовани Регистар становништва који се користио за израду бирачких спискова, позива за вакцинације, планирање уписа деце у школу, позива за флуорографисање, провере адреса за евиденције пореских обвезника и разних других евиденција. Град Београд, на основу тумачења Закона о заштити података о личности више не добија од МУП-а податке за његово ажурирање и Регистар је практично неажуран и неупотребљив. Раније је Градски завод за информатику и статистику по службеној дужности достављавао податке о грађанима надлженим службама, а сада, грађани морају поново да ваде папирне потврде и носе их у школе и друге службе.
  • Електронски сервиси на порталу еУправе су сервиси на 4 нивоу и то је завидан успех и зато је Србија је 2012. године напредова за 21 место и рангирана на 51. место на листи од 170 држава.

Аргументи имплементатора електронских сервиса:

  • Нису запажени случајеви да се грађани жале на угрожавање приватности у коришћењу сервиса еУправе.
  • Лични подаци грађани који се користе у сервисима еУправе, не могу да буду злоупотребљени.
  • Лични подаци који се користе у еСервисима су организационо и технички безбеднији него подаци који се аналогно обрађују и налазе у папирним евиденцијама и документима.

На основу изнетих мишљења и предлога договорене су следеће активности:

  • Подржава се иницијатива Повереника за измене и допуне Закона о заштити података о личности како би се обухватили нови проблеми и појаве у овој области.
  • Потребно је наставити разговоре и консултације и тражити најпогоднија решења за даљи развој сервиса еУправе, али која неће угрожавати прописани концепт заштите података о личности.
  • Било би корисно организовати нови округли сто на коме би се размотрила искуства у заштити приватности и развоју еСервиса у другим земљама.
  • Неопходно је осмислити активности на едукацији грађана и подизању свести о потреби заштите приватности.
  • Потребно је дефинисати размену личних података о грађанима између органа управе, него обавезу да се у циљу рационализације рада органа управе обезбеди поновно коришћење једанпут прикупљених података о грађанима.

Шта је суштина  имплементације Директиве 2013/37/ЕУ.

  • Потребно је направити збирку званичних државних класификација, увести обавезу свих државних органа да поштују донете класификације и обезбедити привредним субјектима који имплементирају информационе системе да их користе