Obeležen Dan informatičara Srbije
U Beogradu u Institutu Mihajlo Pupin održan je 18. novembra Prvi Dan informatičara Srbije.
Društvo za informatiku Srbije uspostavilo je Dan informatičara Srbije u znak sećanja na 18. novembar 1960. godine, kada je na skupštini ETANA promovisan prvi domaći digitalni računar CER 10.
Namera je bila da se polazeći od sećanja na izuzetni uspeh u proizvodnji računara CER 10, sagledaju sadašnji rezultati i problemi u digitalizaciji.
Dipl. ing. Dušan Hristović je, kao jedan od saradnika u razvoju proizvodnje računara CER 10, prikazao njegovu strukturu, korišćene komponente i primene. Za ono vreme to je bio vrlo savremen i performantan računar i Srbija je spadala među 6 država koje su umele da proizvedu digitalni računar.
Učesnicima se obratio i dipl. ing. Petar Vrbavac, koji je bio član tima za izradu računara CER 10.
Prof. dr Sanja Vraneš, direktor Instituta Mihajlo Pupin, predstavila je sadašnji program i rezultate rada.
U institutu se razvijaju sistemi za: nadzor i upravljanje, praćenje mobilnih objekata, osmatranje, obaveštavanje i uzbunjivanje, podršku odlučivanju i dr.
Takođe, razvijeni su i informacioni sistemi za razne javne službe kao što su: Poreska uprava, APR i dr.
Proizvode se kripto uređaji, simulatori i trenažeri, roboti i drugi uređaji. Direktorka Vraneš je naglasila da se 90% prihoda instituta ostvaruje na tržištu.
Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku, je govorio o uspesima i problemima u primeni informacionih tehnologija u Srbiji.
Po uspesima (64,7% domaćinstava koristi internet, 65,8% domaćinstava poseduje računar, 99,9% preduzeća ima internet, portal Uprava ima oko 300 elektronskih servisa i oko 400.000 korisnika…) Srbija spada u srednje razvijene IT države. Primene IKT su promenile i sada intenzivno menjaju poslovne modele u privredi i državi i svakodnevni život građana.
Međutim, Marković je ukazao i na krupne probleme kao što su: IT tržište od 2008. godine stagnira na oko 420 miliona evra, mala je individualna IT potrošnja od samo 60 evra, neadekvatna je nastava iz informatike u osnovnim i srednjim školama, male su mogućnosti da se studira informatika i zato nedostaju IT stručnjaci, ERP softver koristi samo 16,3% preduzeća, nema velikih IT projekata, malo se koristi eFaktura, eTrgovina je manja od potreba i mogućnosti i dr.
Uzroci ovakvog stanja su: relativno siromaštvo privrede i građana, niska stopa privrednog rasta, još uvek neadekvatan pravni okvir, pretežno deklarativna podrška informatizaciji, odsustvo podsticajnih mera sve do 2015. godine, nedovoljno informisani i motivisani menadžmenti i dr.
Imajući sve ovo u vidu predložena je: brža digitalizacija kroz spregu države, privrede i obrazovanja, povećavanje kvota za studiranje informatike, uvođenje unapređene nastave iz informatike u sve razrede osnovne i srednje škole, formiranje nacionalnog tela za koordinaciju digitalizacije na nivou cele države i dr.
Ako smo 1960. godine hteli i imali CER 10, onda danas moramo brže i efikasnije da sprovodimo sve opštu digitalizaciju.
Dipl. ing. Milovan Matijević iz kompanije “Mineco computers” je naš najpoznatiji IT analitičar.
On na sistematičan i metodološki pouzdan način analizira stanje i trendove na našem IT tržištu. Na skupu povodom Dana informatičara on je izneo niz korisnih podataka i upozorenja.
U mnogim slučajevima investira se u IT bez odgovarajuće analize IT tržišta. Potrebno je demistifikovati podatak o epohalnom uspehu u izvozu softvera koji najveći rast pokazuje u autsorsingu, gde mi zapravo imamo prikriveni izvoz radne snage. Izvozimo pametnu radnu snagu, a ne pamet, jer taj softver nije naš i drugi ga dalje preprodaju i zarađuju.
Sa IT tržištem od 400-420 miliona evra od 2008. godina Srbija samo tavori i ima prosečnu individualnu potrošnju od samo 60 evra. Za ulazak u EU potrebna je prosečna individualna potrošnja od oko 150 evra. Nezavidno stanje u IT sektoru može različito da se reflektuje. Pojedinci koji poznaju i primenjuju vrhunske IKT mogu da ostvare izvanredne uspehe. IKT kompanije koje imaju konkurentan program mogu da budu izuzetno uspešne na domaćem i stranom tržištu.
Međutim, naši tekući privredni trendovi, a i pokazatelji Svetske banke o nama, pokazuju da kao zemlja nažalost spadamo u kategoriju država koje nemaju velike šanse u IT sektoru.
Dan informatičara Srbije završen je uz dužno priznanje protagonistima naših IT uspeha još od početka 60-tih godina prošlog veka i očekivanja, da će se angažovanjem države, nauke i privrede potencijali IKT mnogo više koristiti u daljem ubrzanom razvoju Srbije.
Podatke o dugogodišnjoj stagnaciji domaćeg IT tržišta, maloj individualnoj IT potrošnji i ograničenim mogućnostima rasta IT sektora treba shvatiti kao važna upozorenja i videti da li se kroz makro politiku i konkretne mere mogu preokrenuti sadašnji trendovi. Treba proučiti i poučiti se sa iskustvima Izraela, Irske, Estonije i drugih uspešnih IT zemalja.
Domaći IT sektor očekuje da će upravo usvojena “Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija” doprineti stvaranju povoljnijeg ambijenta za bržu informatizaciju Srbije.
Fotografija sa skupa možete pogledati ovde >>>