У Београду у Привредној комори Србије одржан је 18 новембра 2019. скуп “Дан информатичара Србије”. Овај дан се обележава као сећање на 18 новембар 1960. када је промовисан рачунар ЦЕР 10 први домаћи дигитални рачунар произведен у Институти Михајло Пупин.

Наша земља је тада била једна од шест у свету, где су постојала знања, интерес државе и потребе да се произведе дигитални рачунар. Пројектовање и производња дигиталног рачунара је тада представљало врхунски научни и технолошки подухват.

Програм скупа “Дан информатичара Србије” су чинили:

  1. Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије је отворио скуп и поздравио госте и учеснике скупа
  2. Проф. др Ирини Рељин, помоћница министра за телекомуникације је поздравила учеснике скупа у име Министарства за трговину, туризам и телекомуникације и нагласила да је изузетно значајан допринос Друштва за информатику у промоцији најновијих ИКТ и правовременом, објективном и стручном праћењу стања и предлагању мера за развој информационог друштва у Србији.
  3. Милован Матијевић, директор компаније „Минеко компјутерс“ је одржао презентацију „Трендови на ИТ тржишту Србије“. У представљању резултата својих истраживања ИТ тржишта он је истакао:
    1. У 2018. години било је укупно 2.349 ИТ компанија, оне су имале 28.543 запослених и оствариле пословни приход од 2,5 милијарде евра.
    2. Водећих 100 ИТ компанија обухватали су 51% запослених и 61% укупних пословних прихода.
    3. У 2011. години било је 1.704 ИТ компаније, са 14.876 запослених и 1,3 милијарде евра пословног прихода. Евидентан је раст броја ИТ компанија, броја запослених и укупних прихода.
    4. По профитабилности ИТ сектор спада у четири водеће делатности са сталним растом прихода изнад просека привреде.
    5. ИТ тржиште је 2018. године износило 558 милиона евра а 2019 ће вероватно износити 582 милиона евра, са очекиваним растом од 9,2%.
    6. Улагања у ИТ по глави становника су и даље веома мала и износе само 75 евра. У ЕУ улагања у ИТ износе 850 евра по глави становника и планира се да ће за 2025. године износити 1000 евра.
      Да ли ће Србија моћи да оствари планираних 175 евра улагања у ИТ по глави становника у 2025 години?
    7. ИТ сектор нуди прилику за брзи опоравак и развој који не треба пропустити. То највише зависи од државе која треба да обезбеди стимулативан амбијент.
    8. Главни генератор виталности ИТ сектора у Србији је извоз компјутерских услуга и он ће 2019 износити 1,3 милијарде евра. Да би се достигао извоз софтвера од 2 милијарде евра Србији недостаје око 20.000 програмера.
      Изнети подаци су веома заинтересовали присутне, али би они требали надлежне органе да подстакну на потребне активности како би се искористиле шансе и отвориле нове перспективе развоја и информатизације у Србији.
  4. Никола Марковић, председник ДИС је говорио о залагању ДИС за развој дигиталне Србије. Он је изнео ставове и предлоге ДИС у односу на актуелно стање информатизације у Србији. Истакао је да се ДИС залаже за ажурно и објективно коментарисање стања и благовремено предузимање потребних мера. Последњих година доста је унапређено стање информатизације и то пре свега кроз приватне иницијативе и активности Владе. Донето је неколико прописа, унапређена је настава из информатике, повећане су квоте за студирање информатике, уведени су бројни нови сервиси еУправе и др.
    Међутим, ДИС кроз своје активности указује:

    1. Закони се мало и споро примењују, три године се чекају измене и допуне Закона о електронским комуникацијама
    2. Треба за 100% повећати квоте за студирање информатике,
    3. ДЕСИ индикатори показују незавидну ситуацију Србије у погледу степена информатизације,
    4. Србији прети пад у „дигитални јаз“,
    5. Треба организовати и стимулисати процес масовне дигитализације пословања,
    6. Обезбедити да незадовољни ИТ паушалци не оду у иностранство,
    7. Потребно је стимулисати примену концепта индустрије 4.0
    8. Предлаже се интензивирање примене ИТ стандарда,
    9. Подстицати предузетнички дух код младих,
    10. Унапређивати научни рад у области ИТ,
    11. Развијати примене ћирилице на интернету и др.
      О изнетим запажањима ДИС ће упутити информацију Влади и надлежним органима.
  5. Проф. др Драгана Бечејски Вујаклија председник Жирија за доделу плакета ДИС прогласила је резултате и уручила плакете ДИС за 2019. годину.

На конкурс је стигло 14 пријава, а Плакете ДИС су добили:

ПЛАКЕТА ДИС-а за иновативан start up подухват је додељена:

  • BLINK.ING d.o.o. – Blinking

ПЛАКЕТЕ ДИС-а за развијен и примењен ИТ производ или информатичку услугу је додељена:

  • KROJAČEVA ŠKOLA d.o.o. - eLearning платформа Кројачеве школе (LMS)
  • COMTRADE GROUP, COMTRADE DISTRIBUTION d.o.o. - Тesla Think Clearly платформа

ПЛАКЕТА ДИС-а за објављен научни рад из области информатике је додељена:

  • Др Милош Милић – “Стандарди квалитета у функцији побољшања софтверских система”

Жири је закључио да додели ПЛАКЕТУ ДИС-а за континуитет у развоју правосудног информационог система:

  • Министарству правде Републике Србије – за четири предложена пројекта:
    • Апликација eZio
    • Ток предмета за јавне извршитеље
    • Систем за надзор над радом јавних извршитеља
    • База података примењених опортунитета на ПИС-у

Жири честита добитницима ПЛАКЕТА и захваљује свим кандидатима који су били пријављени за ПЛАКЕТЕ Друштва за информатику Србије у 2019. години.

 

 

 

Медијски извештаји са скупа:

ТАНЈУГ >>>

КАМАТИЦА >>>

YouTube >>>